Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja odlučili su da zaposle 400 najuspešnijih medicinskih radnika sa srednjom stručnom spremom u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Planirano je da se omogući radno angažovanje najuspešnijih učenika tri profila srednjih medicinskih škola za zanimanja medicinska sestra-tehničar, pedijatrijska sestra i ginekološko-akušerska sestra. Poziv se odnosi isključivo na kandidate koji su završili srednje medicinske škole u poslednje tri godine, a kandidati treba da se prijave do 31. maja. Prioritet prilikom razgovora imaće kandidati koji su završili školovanje sa najboljim uspehom, a radi razmatranja prijave neophodno je da kandidat ima dokaz o položenom stručnom ispitu.


Prijave mogu da podnesu isključivo kandidati koji su završili državne srednje medicinske škole na celoj teritoriji Srbije i koji nisu u radnom odnosu u struci na neodređeno vreme.


Prijava i pozivanje obavljaće se isključivo elektronskim putem, a obrazac prijave i imejl adresa nalaze se na sajtu Ministarstva zdravlja. Zapošljavanje će biti obavljeno u skladu sa kadrovskim planovima zdravstvenih ustanova i finansijskim planom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.


U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” kažu da, kao što je akcija zapošljavanja najboljih diplomaca prerasla u redovnu, planiraju i da zapošljavanje srednjeg medicinskog kadra bude njihova stalna praksa. Njihov zadatak bio bi posredovanje između fakulteta i škola i zdravstvenih ustanova.


Budući da na birou ima nezaposlenih medicinskih radnika, postavlja se pitanje postoji li mogućnost da oni budu na neki način angažovani, makar na određeno vreme, u kliničkim centrima i bolnicama, kako ne bi odlazili u inostranstvo trbuhom za kruhom.


– Sva zapošljavanja u zdravstvenom sistemu Srbije u poslednjih nekoliko godina se obavljaju javno, transparentno i putem konkursa, u skladu sa propisanim normativima i usvojenim kadrovskim planovima. Na taj način u poslednje četiri i po godine zaposleno je više od 12.000 medicinskih radnika. Ono na čemu posebno insistiramo je odobravanje specijalizacija, koje su u ranijim periodima bile praktično obustavljene. Za poslednje četiri godine odobreno je više od 7.000 specijalizacija – dodaju u Ministarstvu zdravlja.


Mnogi lekari su zbog visokih zarada poslednjih godina otišli u inostrane bolnice, a jedan od koraka kreatora zdravstvene politike je da se plate i ovde povećaju kako bi najbolji stručnjaci ostali u zemlji.


Godine 2009. i 2010. osnovna plata lekara (bez minulog staža i ostalih dodataka) iznosila je 50.117 dinara, a 2019. godine iznosi 69.884 dinara. Pre deset godina osnovna plata lekara sa specijalizacijom (bez minulog staža i ostalih dodataka) iznosila je 62.941 dinara, dok je 2019. godine 87.766 dinara. Cena rada povećana je sa 2.222,49 na 3.099,08 dinara.


– Tako su 2009. godine medicinske sestre i tehničari sa srednjom stručnom spremom zaposleni u Kliničkom centru Srbije ostvarivali pravo na osnovnu neto platu, bez minulog rada i dodataka, u iznosu od 29.137, dok je sestra u intenzivnoj nezi dobijala 30.159 dinara. Ove, 2019. godine, ova kategorija zaposlenih ostvaruje pravo na platu u iznosu od 41.368 dinara, a u intenzivnoj nezi 42.819 dinara. Dakle, prostom računicom dolazi se do zaključka da je ostvareno uvećanje primanja od više od 40 odsto za obe navedene kategorije medicinskih sestara i tehničara – pojašnjavaju u resornom ministarstvu.


Tokom prošle godine u dve akcije je primljeno 160 najboljih svršenih studenata medicinskih fakulteta iz cele zemlje, koji su posao dobili u zdravstvenim ustanovama od Kosovske Mitrovice do Novog Sada. Mnogi su odmah stigli i do specijalizacije, odnosno dobili su mogućnost da upišu doktorske studije.


Šta piše u evidenciji nacionalne službe


Iako se brojke o traženim i nezaposlenim medicinskim sestrama, tehničarima i lekarima u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja često menjaju, letimičan pogled u kolone „nezaposlena lica” i „prijavljene potrebe” otkriva da i dalje ima više onih koji čekaju posao u odnosu na potrebe poslodavca. Konkretno, 30. aprila bilo je 1.819 nezaposlenih medicinskih tehničara, kao i 4.753 sestre i 578 laboratorijskih tehničara. Poslodavci su istovremeno tražili 47 tehničara, 194 sestre i 23 laboratorijska tehničara.


S obzirom na veliku potražnju medicinskih kadrova u evropskim bolnicama i domovima za stare, kao i statistiku koja prati priče o iseljavanju naših ljudi, utešno zvuči podatak da se „na birou” vode kao nezaposleni, a mogli bi da nas u budućnosti leče: 2.449 doktora medicine, a od specijalista 12 internista, sedam pedijatara, pet ginekologa, 11 specijalista fizikalne medicine, četiri ortopeda… Poslodavci, recimo, trenutno potražuju tri neuropsihijatra, a u službi vode samo jednog nezaposlenog lekara ove specijalnosti.


Izvor Politika