urednik.trebinjedanas@gmail.com
+387 66 416 300

  • Lasta Promet
  • Lasta Promet

Srpski pčelari otkrili mnogo unosniji biznis od proizvodnje meda

Srpski pčelari otkrili mnogo unosniji biznis od proizvodnje meda

Pčelari iz Srbije otkrili su mnogo unosniji biznis od proizvodnje meda - prikupljaju pčelinji otrov koji dostiže cijenu od čak 70.000 do 100.000 dolara za kilogram.

Ovaj najdragocjeniji i najskuplji pčelinji produkt od srpskih pčelara otkupljuju farmaceutske i kozmetičke kompanije iz SAD i koriste ga za skupe kreme protiv bora i botoks, u proizvodnji lijekova za kardiovaskularne i reumatske bolesti, kao i za medikamente za više od 40 najtežih vrsta autoimunih bolesti.

Prije tri godine pčelinji otrov počeo je da sakuplja i Toplica Đorđević iz Svrljiga, inače predsjednik Udruženja pčelara u ovom kraju koje ima 10.000 košnica, najviše u Srbiji.

- Proizvodnja pčelinjeg otrova je pionirski poduhvat. Veoma mali broj pčelara radi ovo. Nas u Svrljigu ima najviše, desetak, dok se u ostalim krajevima u Srbiji pčelari pojedinačno ovim bave. Zakonski nisu regulisani ni proizvodnja ni promet pčelinjeg otrova, zbog čega smo prinuđeni da preko Bosne šaljemo pakete otrova u Ameriku. Za 100 grama otrova dobije se oko 7.000 dolara - ukazuje Đorđević.

Proces proizvodnje pčelinjeg otrova traje 45 minuta. Da bi se dobio jedan gram, neophodno je 15 pčelinjih društava, koje moraju 1.000 puta da ubode. Računica je jednostavna, ali cijela procedura nije nimalo laka. Rusi i Kinezi, kaže, u ovome prednjače, i tamo je ova grana poljoprivrede veoma razvijena.

- Kada bi se to zakonski regulisalo, mnogo bi lakše za sve nas pčelare išli i prodaja i plasman proizvoda, jer je otrov dosta tražen. Ovo je razvojna šansa ovog kraja zbog same cijene pčelinjeg otrova. Cijena meda varira i nekada ga bude, nekada ne, a proizvodnja pčelinjeg otrova zavisi od samog pčelara, koliko će on da sakupi - navodi Đorđević. 

Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova, kaže on, sastoji se od rama sa žicama ispod kojih se nalazi staklena ploča. Uređaj se u početku namaže medom kako bi privlačio pčele i postavi se ispred košnica. Kroz žice se propušta struja napona 9-12 vati u trajanju od pet do šest sekundi, zatim se pravi pauza od pet-šest sekundi i ponavlja proces pet do šest puta. Čim prva pčela izbaci otrov, ona izbacuje i feromon uzbune koji uznemirava i privlači ostatak društva. Kapljice padaju na staklenu ploču, odakle se otrov kasnije sakuplja.

- Sa ploča na kojima pčele ubodom ostavljaju ljekovitu supstancu, skidaju se kristali otrova i čuvaju na temperaturi između minus 80 i 115 stepeni. Nažalost, Srbija nema velike potrebe za pčelinjim otrovom, ili je to za našu industriju skupo, pa nas zato dosad niko iz naše zemlje nije kontaktirao - kaže Đorđević.

Pčelinji otrov je smješa organskih kiselina i različitih histamina i koristi se u apiterapiji za sanaciju pojedinih bolesti. Ranije se koristio za sanaciju reume, išijasa, upale zglobova, spondiloze, a u posljednje vrijeme primjenjuje se i kod oboljelih od Parkinsonove i Hodžkinove bolesti, multiple skleroze, prilikom liječenja bolesti zavisnosti. Istraživanja su pokazala da pčelinji otrov ima jak toksični efekat na bolesne ćelije, konkretno, na ćelije zahvaćene različitim vrstama kancera.

Kozmetička industrija, kažu pčelari, uglavnom koristi zmijski otrov, jer je jeftiniji i lakše se nabave veće količine. Poređenja radi, da bi se dobila količina otrova koliko ga ima u jednom zmijskom ujedu, potrebno je stotinu pčelinjih uboda.

Izvor: Blic