Dražen Milić, umjetnik koji izrađuje suvenire Trebinja

Dražen Milić prije godinu dana završio je Likovnu akademiju u Trebinju, a nakon toga odlučio je da unovči svoje znanje i počne da izrađuje suvenire rodnog grada. Suvenire izrađene od pečene gline radi u svom ataljeu u porodičnoj kući.

04.01.2009. Trebinje - Trebinje velike nade polaže u razvoj turizma, ali je paradoks da najjužniji grad Srpske dugo vremena nije imao suvenire koje bi kupovali turisti koju dođu u Trebinje.

Nakon što je diplomirao vajanje i slikanje na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju, Dražen Milić došao je na ideju da počne sa izradom i prodajom suvenira koji bi bili karakteristični za Trebinje i istočnu Hercegovinu.

« Ja sam od reosnivanja član Kulturno-umjetničkog društva Alat iz Trebinja i putujući po svijetu shvatio sam da u mom rodnom gradu ne može kupiti neke karakteristične suvenire sa motivima grada. Šetajući Knez Mihajlovom ulicom u Beogradu naišao na keramičare, ljude koji se bave izradom suvenira od keramike. Nakon toga stupio sam sa njima u kontakt jer mi se to jako svidjelo, a potom sam upisao kurs u Beogradu. Tu sam naučio ovaj zanat i proces izrade predmneta od gline. Skupio sam nešto novca i počeo sam da proizvodim suvenire sa motivima mog rodnog grada.

Nije mi bilo potrebno puno sredstava, a najskuplja stavka bila je kupovina peći. U jednom intervjuu za novinare rekao sam da bih volio da kupim peć u kojoj se predmeti peku na 1200 stepeni celzijusa i nakon par dana javila mi se osoba od koje sam kupio peć na struju,” kaže Milić.

Proces proizvodnje je jako dug, a nakon obrade predmeti se stavljaju u peć u kojoj se peku punih sedam sati. Dražen kaže da ne postoji neka posebna tajna u procesu izrade, a da je najvažnije da umjetnik svakom predmetu da neki poseban pečat.

« Ja kupujem gotovu miješanu glinu koja se prije upotrebe treba premijesiti. Proces proizvodnje je jako dug. Prvo treba da se glina pripremi, da se razvuče i da se izrade ploče pa se tek onda suši. Kada se osuši 80% onda se po njoj crta, a kada se potpuno osuši nanosi se boja, a kada se ona osuši onda se šmirgla, a na kraju se stavlja u peć gdje pečenje traje minimalno sedam sati. Kalupe pravim od neobičnih predmeta, najčešće od plastike, ili koristim neke tanjire, zvončiće koji su novogodišnji ukrasi na jelkama, kutije od eurokrema i slično. Najviše vremena zahtijevaju mi oni suveniri na kojima treba puno da se piše i boji. Inače sve boje koje ja koristim su prirodne i izrađuju se na stari tradicionalan način. Nisu škodljive ako se kojim slučajem nađu u organizmu neće biti posljedica jer je sve prirodan materijal, » priča Dražen Milić.

I dok većina Hercegovaca nema dovoljno preduzetničkog duha i godinama čeka da im neko da posao, Dražen je odmah poslije diplomiranja odlučio da iskoristi i unovči svoja znanja koja je stekao na Likovnoj akademiji.

Svi predmeti izrađuju su u maloj radionici koja je u stvari prepravljeni podrum u porodičnoj kući u trebinjskom naselju Hrupjela. Najčešći motivi su Dučić i Trebinje, a u poslu mu najviše pomaže djevojka. Pored predmeta od gline Dražen slika pejzaže grada u tehnici akvarel i ulje na platnu.

« Veliki je asortiman proizvoda, od nekih malih suvenira, pa do većih grnčarskih predmeta i slika. Ja jako volim poeziju našeg Jovana Dučića, i njegovi stihovi koji su meni jako dragi često su ispisani na mojim predmetima. Često radim i Hercegovačku Gračanicu, manastir Tvrdoš i druge predmete koji su karakteristični za našu Hercegovinu. Pored toga kada sam inspirisan i kada imam dovoljno vremena ja slikam i ulja na platnu, a najčešće su to pejzaži grada i Trebišnjice, naša kola na rijekama koja služe za navodnjavanje i slično. U poslu u radionici dosta mi pomaže djevojka. Od opštine Trebinje iznajmio sam prostor u tunelu na ulazu u Stari Grad u Trebinju i tu je moj prodajni objekat u kome izlažem i prodajem svoje predmete. Ja sam jedini proizvođač suvenira u Hercegovini i od ovoga se može živjeti lijepo, naročito za vrijeme turističke sezone, negdje od aprila pa do oktobra.

Sada kada je zima prodaja je nešto slabija i mogu se pokriti troškovi, ali ja sam zadovoljan svojim početkom. Moram iskoristiti priliku i da se zahvalim republičkoj ali i opštinskoj Turističkoj organizaciji koja mi je dosta pomogla u svemu ovome od samog početka. Naime Turistička organizacija Republike Srpske i opštine Trebinje pozivala me je da učestvujem na svim sajmovima i prezentacijama na kojima su i oni bili, i tamo su propmovisali moje proizvode. Ja nisam imao dovoljno sredstava ni vremena da idem na sajmove i samo bi im autobusom poslao predmete koje sam uradio, a oni su dalje sve uradili i stvarno mi dostva pomogli ne samo u promociji već i u savjetima i na druge načine, » ističe Dražen Milić.

O planovima za budućnost Dražen ne želi puno da govori, ali kaže da bi volio da nakon dovoljno stečenog iskustva počne da se bavi duborezom, i da izrađuje predmete i suvenire od drveta. On takođe poručuje mladim i talentovanim ljudima u Hercegovini koji trenutno nemaju posao da malo rizikuju, smognu dovoljno snage i da pokušaju sami da pokrenu neki posao ukoliko imaju dobru ideju.

Dodatak 1:

Jedna od slika na koju je posebno ponosan je portret blaženo počivšeg srpskog patrijarha Pavla. Patrijarhova smrt snažno je na njega djelovala, pa je odlučio da uradi patrijarhov portret u tehnici ulje na platnu. Za dovršetak ovog djela potrebno mu je još nekoliko sati rada. Dražen kaže da mu je ova slika jako draga, i da nakon završetka neće biti na prodaju već će slika biti dio kolekcije posebno dragih predmeta.

Dodatak 2:  Cijene suvenira su različite, i kreću se od 2 marke, koliko koštaju najsitniji i najprostiji predmeti urađeni od pečene gline, do 300 ili 500 maraka koliko koštaju ulja na platnu.

Nebojša Vukanović / Dan