O događaju koji je izazvao veliku pažnju i različite komentare oglasio se autor čije tekstove s vremena na vrijeme prenesemo, pa to činimo i sada. Tekst prenosimo u cjelosti.
"Osnivanje bošnjačke nacije u podrumu hotela Holidej in '93. godine proteklo je u gustoj pari koja je izbijala iz spa centra i saune.
Da su djedovi svih 350 delegata tog dana ustali iz groba ništa im ne bi bilo jasno, umrli su kao Srbi a probudili se kao Bošnjaci.
Ovo je najbolji opis ove podrum nacije osnovane dok je na prvom spratu hotela svirala Sarajevska filharmonija.
Današnji tzv. Muslimani sebe nazivaju Bošnjacima, to je isto kao da ja sebe od danas proglasim za doktora.
Da li bi vi sutra dozvolili da vas operišem?
Dakle, kada kažete Bošnjaci to ste u prevodu rekli Srbi srednjovekovne Bosne i svi Bošnjaci toga doba su Srbi.
Kasnije će reč Bošnjak koristiti Turci kao pogrdnu za poturčenog Srbina ili kako su ih oni zvali "zadrtog Srbina."
"Što budališ, jadna Bošnjačino,
Da li čuo ušima nijesi?
Opsova nam vjeru i proroka."
Napisao je još veliki Njegoš.
Pisao je i Ivo Andrić u svojim remek delima o prokletim avlijama.
Da je živ imao bi šta pisati i danas, i pisao bi sigurno o avliji nane Fate i gromoglasnom aplauzu dok je srušena crkva dizala oblak prašine.
Mnogo je prokletih avlija u Bosni i Hercegovini bilo i biće...
Kakvi ljude žive u tim avlijama?
"Ljudi kao rukavci što ih je bujica odvojila od majke reke, koji nemaju toka ni ušća, suviše mali da budu jezero a suviše veliki da ih zemlja upije.
Ljudi s nejasnim osećajem stida zbog porekla i krivice zbog otpadništva, neće da gledaju unazad, a nemaju gde da gledaju unapred, zato zadržavaju vreme, u strahu od ma kakvog rešenja.
Preziru ih i braća i došljaci a oni se brane ponosom i mržnjom."
Napisao je rahmetli Mehmed Meša Selimović, Srbin od drobnjačkog bratstva Vujovića.
Nije nani Fati Orlović ni smetala crkva, već je nagovoriše Haso i Huso da tu priču godinama provlači medijima.
Oni uvek razmišljaju unapred, jedno 50 godina unapred, jer se tad niko neće sećati neke nane Fate da je ikad tu živela ali srpsku crkvu će videti svako.
Za njih to nije samo crkva već dokaz da su Srbi tu živeli vekovima, za njih je to granica, a po potrebi ratni štab i bolnica.
Crkva se nije nalazila u dvorištu nane Fate već na kostima srpskih mučenika.
Do pre 150 godina tu je bila kula turskog age koji je tu zatvarao i mučki ubijao Srbe.
Turci su bili osvajači koji su na srpskim imanjima napravili hiljade džamija, da li mi sad treba da tražimo svoja imanja...
Onda bi oni ostali bez svih džamija sagrađenih na srpskoj zemlji Bosni.
U pravnoj praksi postoji nešto što se naziva "vrednost sagrađenog objekta i vrednost zemljišta", ali nana Fata nije htela nikakvu novčanu naknadu jer na toj zemlji kako kaže hoće da posadi cveće.
Crkve više nema, srušena je i nani Fati sada sunce lepše sija...
Na jednom od snimaka rušenja se čuje komentar "napokon srušena štala", i neka se čuje jer snimak rušenja crkve ostaje za večnost, on nema cenu...
Nana Fata je pravi primer ove instant nacije i primer zadrtog Srbina, Bošnjaka.
Nosi ime po liku iz jeftinih viceva o Bosancima ali od prezimena nije mogla da pobegne.
Vuče korene iz plemena Orlovića u blizini Gacka, majka joj se zvala Zlatka a njen predak Pavle Orlović bio je zapovednik jednog dela srpske vojske na Kosovu polju i borio se upravo protiv onih koji će kasnije graditi džamije po Bosni.
Velika antisrpska medijska mašinerija radila je punom parom ovih dana, redali su se naslovi tipa "Borba sa šejtanom u crnim mantijama je završena" a pobedio je naslov na Klix.ba "Pobili joj porodicu pa u dvorištu podigli crkvu."
Novinar je napisao sve osim da je sedmoro Fatine dece živo i zdravo.
Fatima, Senija, Hurija, Šaban i Zlatka koja nosi ime po baki, su živi i zdravi i imaju svoje porodice.
Dvoje Fatine dece živi u Americi gde se Fata sprema na odmor kada, kako kaže, posadi cveće na mestu srušene crkve.
Kada iz pravca Prijedora krenete prema Sanskom Mostu, dočekaće vas prelepa Sana, most koji vodi do džamije čija 4 minareta paraju oblake.
Napravljena je na zemlji srpske porodice Brdar.
Čak 23 biste boraca Narodnooslobodilačkog rata uklonjene su iz Parka narodnih heroja u Bosanskom Petrovcu, kako bi bila izgrađena džamija.
Zemlja koja je nacionalizovana i uzurpirana je zemlja SPC.
U Ključu je preko puta pravoslavne crkve srušen spomenik iz Drugog svetskog rata i na zemlji koja je nacionalizovana i uzurpirana od SPC, podignuta je džamija.
Džamija Kralja Fahda u sarajevskom naselju Nedžarići, kao i džamija u naselju Mojmilo, izgrađene su na zemljištu srpske porodice Mlađen.
Na zemljištu iste porodice, samo u naselju Alipašino polje, izgrađena je katolička crkva.
Džamija u Rakovici kod Sarajeva izgrađena je na zemljištu Mome Despića.
U mostarskom naselju Vrapčići podignuta je džamija na imanju Anđelka Loze.
U Križevićima kod Olova minareti su podignuti na imanju Ljubomira Divljanovića .
Selo Noćajevići kod Stupara poslužilo je da se napravi džamija na imanju Srbina Vlade Đerića.
Neću dalje, dovoljno je...
I...neću da se sruše, samo da se zna na čijoj su zemlji...
Za razliku od njih mi ne živimo vic..."
Napišite svoj komentar!