Srpskoj državi vojnik treba samo da za nju, kada je dušmanin pred vratima, gine.
Kada treba malo živeti, otadžbina je mnogo manje brižna.
O srpskim vojnicima su pisane knjige i pevane pesme, njihovo junaštvo je slavljeno širom sveta ali, ironično, u Srbiji su nakon svakog rata vojnici dočekali strašnu sudbinu.
Setimo se samo vremena nakon Prvog svetskog rata i tih slika kako naši vojnici prose po ulici i prodaju krvlju zarađena odlikovanja.
Sredinom devedesetih rat u BiH je završen a na Kosovu još nije počeo.
Ali na drugom kraju sveta u Zairu, novembra 1996. godine pobunjenici iz plemena ruandskih Tutsija krenuli su u oružanu pobunu protiv zairskih vlasti.
Materijalni status srpskog vojnika je nakon svakog rata ostao isti, zaboravljen.
Da ne bi prosili poput svojih predaka iz Velikog rata, ponuđen im je izlaz i rat u Zairu.
Srbija sa Zairom ima tradicionalno dobre odnose i već u januaru '97. godine 150 bivših pripadnika VRS je krenulo za Zair pod komandom Jugoslava Petrušića i Milorada Pelemiša.
Sklopljeni su ugovori po kojem je boravak srpskih vojnika u Zairu legalan, odmah dobijaju dokumentaciju da su zaposleni u zairskoj vojsci i da sa tim statusom nose uniformu zairske vojske.
Srpski vojnik je tih godina bio najtraženiji na svetu i plaćan je suvim zlatom.
Plata u Zairu se kretala od 3-8.000 dolara, zavisno od čina, zvanja i vrste angažmana u zairskim operacijama
Po ugovoru bi u slučaju ranjavanja bili lečeni u Tanzaniji i Zambiji a ako im ratna sreća okrene leđa i poginu, porodici se isplaćuje nadoknada od 100.000 dolara.
Zairske vlasti su igrale i na psihološku kartu, jer naši vojnici nisu crni, a to je povoljna činjenica jer su zaraćena plemena dugo bila u kolonijalnom statusu Evropljana i prema belcima imaju strahopoštovanje.
U Zair su otišli najsposobniji oficiri i vojnici, piloti borbenih aviona, stručnjaci za održavanje i opsluživanje vauduhoplova, specijalci za obezbeđenje aerodroma, stručnjaci za rukovanje naoružanjem, instruktori za obuku na terenu, instruktori borilačkih veština i pešadijski borci za borbu na frontu.
Naša jedinica je stacionirana u izbeglički kamp "Tingi Tingi", dug 15 kilometara u kome je u svakom trenutku bilo 200.000 izbeglica.
U kampu je u proseku dnevno umiralo 25 dece, u kamp je svaki dan stizalo 16 tona hrane i vode a trebalo im je 150 tona.
Srpski vojnici na čelu sa Petrušićem i Pelemišom će narednih meseci sprečiti krvoproliće a iz kampa spasiti preko milion žena i dece i obezbeđivati kamp od linije fronta koja se nalazila samo 40 kilometara dalje.
Ubrzo je i druga grupa sastavljena od bivših pripadnika VRS i rezervista 63. padobranske brigade iz Niša stigla u Zair.
I treća grupa od 150 vojnika bila je spremna za put ali je vojska Jugoslavije obustavila dalje slanje ljudstva jer je rat na Kosovu kucao na vratima.
Državna bezbednost je tad preko naših vojnika povela zvaničnu operaciju prodaje naoružanja Zairu, novac od prodaje je iskorišten za odbranu KiM a na kraju se radilo o cifri od 110 miliona dolara koje su naši vojnici doneli u Srbiju.
Pelemiš je komandovao sa grupom od 300 vojnika, od kojih su 100 bili Srbi a ostali vojnici Zaira u Kisanganiju, i tu su odmah počeli problemi i sukobi sa vojnicima iz Avganistana koji su ratovali na strani pobunjenika i znali su da se tu nalaze oni "Srbi iz Bosne."
Početkom februara 4.000 pobunjenika je prešlo reku Kongo i napalo naše vojnike.
Pelemiš je sa 300 ljudi uspeo potisnuti protivnika 5 kilometara na putu od Kisanganija prema Bafvasendeju i držati grad sve do 15. marta kada je Kisangani pao tek nakon što su pobunjenici dovukli avijaciju i dodatno ljudstvo iz Ruande i Angole.
Srbi su se poslednji povukli tek sutradan.
Džungle Zaira su u međuvremenu uzele svoju prvu žrtvu kada je Ratko Turčinović, potpukovnik 253. lovačko-bombarderske eskadrile, poznate po imenu "Kurjaci sa ušća", u svom jurišnom avionu "Jastreb", oboren u srcu Afrike.
Rat u Zairu je najveći rat u modernoj afričkoj istoriji i odneo je 5.5 miliona života, najsmrtonosniji je to moderni sukob na svetu posle Drugog svetskog rata.
Ta cifra bi bila za milion i po veća da nije bilo naših vojnika, koji su samo presvukli uniforme, seli u avion i već se našli na Kosovu gde je počeo novi sukob za srpski narod.
Pelemiš će celi rat sa svojom 63. padobranskom brigadom provesti na granici sa Albanijom, a nekad i malo preko nje.
Navikao je on na uniformu koju nosi još od '83. godine, kada je bio pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, preteče današnjih "Kobri."
Ali i nakon rata na Kosovu, sudbina se opet poigrala s njim.
U prljavim političkim igrama, zajedno sa Petrušićem je optužen da je planirao atentat na predsednika Slobodana Miloševića.
Odležao je godinu dana u zatvoru nakon čega je optužnica pala u vodu.
Isti taj Milošević ga je još 1991. godine odlikovao ordenom za hrabrost za zasluge na vukovarskom ratištu.
Sledeće godine po naređenju Radovana Karadžića odlikovan je ordenom Miloša Obilića.
Učestvovao je na svim ratištima bivše Jugoslavije, bio je prvi komandant Jurišnog odreda VRS, zatim komandant Drugog odreda specijalne policije Šekovići, a od '94. godine komandant 10. diverzantskog odreda, koji je bio pod direktnom kontrolom generala Mladića i jedina je jedinica VRS čiji su pripadnici imali profesionalne ugovore koje su potpisivali sa Ministarstvom odbrane RS.
Izvodio je diverzije na komandna mesta, mostove i komunikacije, većinu vremena provodeći duboko u neprijateljskoj teritoriji.
Pred njim je Naser Orić oborio svetski rekord na 10 km koji ni atletičari iz Afrike do danas nisu uspeli da obore.
Vrata stana na 11. spratu jednog novobeogradskog solitera 2009. godine su razvalili specijalci, dočekao ih je samo Mišin bunovan maloletni sin.
Bila je to potera za jatacima generala Mladića, ali je Mišo kao iskusan vojnik sve predosetio i već napustio Beograd.
Kasnije je izjavio da bi pre umro nego otkrio gde se nalazi general.
Ipak, kada je general uhapšen, Mišo se dobrovoljno prijavio da ide u Hag kao svedok odbrane iako je znao da bi tamo vrlo lako mogao ostati jer je bio optužen za "genocid u Srebrenici."
Takav je bio Miša s Pelemiša, sela iz nikad pokorenih Šekovića.
Patriota čija je biografija ispisana borbama, ratištima, junačkim podvizima...
Ratnik na svim frontovima...
Milorad Mišo Pelemiš 1964-2021.
Napišite svoj komentar!