I opet jutros vijest o nasilju u porodici. Slučaj se desio u Trebinju. Svađa, napad...
A, dešava se to stalno negdje. U našem okruženju, širem , daljem, možda i u nekim porodicama koje znamo, a niko ne zna da li će se desiti i u nekoj našoj...
Taj problem institucionalno treba rješavati, a zakonom je definisano čija je to obaveza, ko su nadležne institucije, ko treba da da se bavi ovim problemom.
Zadatak medija je da ukazuje na ovaj problem, ali u granicama koje nigdje ne dodiruju nečiju porodičnu intimu.
Što mi sada pišemo ovaj tekst?
Pa, zato što su nam se javili naši čitaoci sa pitanjima što ne pišemo šta se to desilo u Trebinju, ko je ta porodica, ko su ljudi konkretno, šta je razlog itd.
Evo, javno da odgovorimo. Nikada nećemo da zalazimo u tudje intime. To nije naš posao.
Nije ni dobro da se bilo ko od nas „hrani“ tuđim problemom, zanemarujući pri tom da sigurno negdje ima i neki svoj probem koji čeka rješenje...
Oni čiji problem eskalira toliko i stigne do policije imaju mnogo briga i ne trebamo im svi mi sa našim „teorijama zavjere“, pronalaženjem „krivca“ , našom rekonstrukcijom događaja.
A, mi mediji, bez obzira koliko su senzacionalistički tekstovi koji govore o ličnim problemima čitani trebalo bi da vodimo računa o sopstvenom,ali i o dostojanstvu onih ljudi koji su akteri ovih nemilih događaja.
Napišite svoj komentar!