Spominju se biljni antioksidansi, priča se o boljem uticaju na srce i o tome da ga tijelo drugačije „podnosi“, ali kada se pogleda šta se zaista dešava u organizmu, postaje jasno - vino jeste specifično po sastavu, ali je i dalje alkohol, sa svim dobrim i lošim stranama koje iz toga proizlaze.
Po čemu se vino razlikuje od drugih alkoholnih pića
Za razliku od žestokih pića, vino, a donekle i pivo, donosi nešto što destilati nemaju: fenole i druga antioksidativna biljna jedinjenja. Upravo ta jedinjenja daju crnom vinu reputaciju zaštitnika srca i potencijalnog borca protiv upala.
Posebno se izdvajaju:
resveratrol, najpoznatiji antioksidans iz crnog vina, polifenoli, koji mogu pomoći u očuvanju krvnih sudova i kontrolisanju oksidativnog stresa.
Zato se umjerna konzumacija vina često povezuje sa boljim kardiovaskularnim parametrima, lakšim održavanjem zdrave cirkulacije i povoljnijim uticajem na crevni mikrobiom.
Ali, alkohol ostaje alkohol
Bez obzira na to da li dolazi u čaši vina ili u koktelu, alkohol se u tijelu razlaže na iste supstance. Jedna od njih je acetaldehid, vrlo reaktivan molekul koji može da ošteti ćelije, naruši balans antioksidanasa i izazove oksidativni stres. Upravo tu počinje put ka upalama.
Toksični nusprodukti metabolizma alkohola:
oštećuju ćelije jetre
utiču na varenje i imunitet preko promena u crevnom mikrobiomu
oslabljuju tzv. „crevnu barijeru“, što dopušta prodor inflamatornih molekula u krvotok
Vremenom, ovaj proces može postati hroničan i rasplamsati upale u različitim dijelovima tijela, od zglobova i crijeva do mozga i srca.
Hronično povećana upalna aktivnost povezuje se sa razvojem stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, autoimunska oboljenja, depresija, IBD i pojedine vrste karcinoma.
Kako umanjiti inflamatorni uticaj alkohola
Ako se alkohol uopšte konzumira, granica je važnija od izbora pića. Smatra se da je umjereno:
do 1 piće dnevno za žene
do 2 pića dnevno za muškarce
(Preračunato: 150 ml vina, 350 ml piva ili 45 ml žestine.)
Pored ograničavanja unosa, mnogo pomaže i način na koji je ostatak životnog stila postavljen. Manji upalni odgovor zabeležen je kod ljudi koji:
jedu pretežno biljnu, antiinflamatornu hranu (bobičasto voće, zeleno lisnato povrće, brokoli, integralne žitarice, orašaste plodove, maslinovo ulje i začine poput kurkume i đumbira)
redovno vježbaju
piju dovoljno vode
upravljaju stresom
uključuju dane bez alkohola
izbjegavaju pušenje
Naravno, postoje situacije u kojima alkohol nije preporučljiv uopšte – trudnoća, bolesti jetre i pankreasa, aktivne inflamatorne bolesti crijeva, određene terapije i oporavak od poremećaja upotrebe alkohola.
Vino zaista nosi određene prednosti zahvaljujući svojim antioksidansima, ali ti benefiti ne brišu osnovnu činjenicu – svaka vrsta alkohola može da doprinese upalama ako se pretjera. Umjerenost je presudna, a još važnije, opšti stil života. Biljna ishrana, aktivnost i pažljiv odnos prema stresu imaju daleko veći uticaj na smanjenje upala nego izbor čaše na stolu. Ako se vino pije, neka to bude promišljeno, uz balans koji štiti zdravlje dugoročno.
Napišite svoj komentar!