U vremenu u kojem "hara" virus korona koji je, osim na zdravlje ljudi, uticao na privredu, ekonomiju i u kome svi imaju svoju "verziju" dešavanja i "predviđanja poveznica mnogima jeste misao o finansijskom slomu. Specifičan "ugao geldanja" donosi i novi tekst Deana Savičića koji prenosimo u cjelosti.
"Mašine za štampanje novca su se pregrejale izbacujući fiat novac koji pokriće svoje vrednosti nema ni u kakvom konkretnom dobru poput zlata ili srebra.
To znači da novac koji ste danas držali u rukama nema nikakvu vrednost, osim vrednosti papira na kome je isprintan i metala na kome je kovan.
Jednostavnije rečeno, ovaj novac vredi samo zato što nam banke i država kažu da vredi.
Mi Srbi itekako znamo šta znači inflacija, mi u stvari držimo svetski rekord u hiperinflaciji.
Dok su se mnogi širom sveta borili sa siromaštvom, mi Srbi smo bili ne milioneri već milijarderi.
Tako smo za jednu novčanicu od 500 milijardi, sa koje nas je gledao Jovan Jovanović Zmaj, koji kao da nam kroz svoju pesmu "Ala su to grdne muke", poručuje da ćemo za nju moći kupiti samo toalet papir.
Oboren je svetski rekord kada su cene porasle za 313 miliona odsto a narod vidio šta se desi kada se novac štampa bez pokrića.
Zbog ratova i sankcija u budžet je stizalo dosta manje para i država je bila primorana da besomučno štampa novac da bi brže obezbedila osnovne potrebe.
Novac je sve manje vredeo, a pošto je manje vredeo, ona je štampala sve više i više i to je bio recept za katastrofu.
Nepregledni redovi ispred prodavnica, prazne rafe i nedostatak životnih namirnica, nestašica struje i benzina, obeležili su to doba.
Većinu to vreme podseća na ovo danas, kada je neki drugi rat u pitanju ali inflatorni udar na budžet građana je opet ogroman.
U Republici Srpskoj cena goriva seže do 2.30 a cena jestivog ulja do 3.30 KM, poskupljenje struje se već najavljuje.
Ostale životne namirnice kao i cena građevinskog materijala poskupile su za 31 % u odnosu na isti period prošle godine.
Ovaj porast cena ljudi neće moći da isprate i očekuje nas potpuni finansijski slom.
Neverovatno kolika je jagma za novcem i novim trilionima koje svetski moćnici trebaju da zarade.
Tone novca stvorenog ni iz čega nemaju pokrića i sad se dešava da imamo manjka robe a viška naštampanog novca.
Nestašica hrane i robe široke potrošnje se izaziva namerno.
Hiljade kontejnerskih brodova sa hranom i gorivom, od Roterdama do Singapura usidreno je u lukama i čeka na istovar kako govore neki naši moreplovci iz Crne Gore i nekoliko nedelja.
Dozvolu za istovar većina nije dobila, i neće ko zna još koliko, kako bi cene hrane i goriva pod izgovorom nestašice nastavile da rastu.
Kada se rade analize i prati kriva na berzi, vidi se da se ništa ne dešava slučajno i oni su primorani na ovaj potez jer je od 1980. do 2020. godine proizvodnja roba povećana 6 puta a proizvodnja novca 46 puta.
Ekonomija je vrlo jednostavna, porodica koja mesečno zarađuje 100 evra, mesečno može da troši 100 evra.
Ali mi imamo državu koja zarađuje 100 a troši 200, imamo EU koja zarađuje 100 a troši 500 evra i imamo Ameriku koja zarađuje 100 a troši 1.000 dolara.
Baš u toj Americi neki bogataši koji se obogatiše na račun ove krize, u zadnje vreme kupuju stotine hiljada hektara obradivog zemljišta.
Ne kako bi ga obrađivali, već kako ga neko drugi ne bi obrađivao a mi dogodine bili primorani da ulje plaćamo 5 KM po litru.
Pored priče o velikoj nestašici hrane i benzina, u posljednje vreme uveliko nas bombarduju pričom o nestancima struje koja će zahvatiti svet i to je nešto što nas očekuje u budućnosti, kako bi se duh čoveka ubio u potpunosti a on bio zadovoljan kada mu dođe struja i internet, kada ima mrvicu hleba.
Ovaj test je već izvršen u Libanu, maloj državi na Bliskom istoku, kada je na 3 dana isključena struja zbog "nedostatka dizela."
Najveća ironija je ta, da svaki od kontejnerskih brodova koji čeka u lukama širom sveta na istovar robe, "guta" 5.000 litara dizela na sat.
Bilo je jezivo gledati kako Bejrut grad sa preko milion stanovnika, tumara u mraku, sve dok ministarstvo energetike nije saopštilo da im je Centralna banka odobrila kredit od 86 miliona evra za kupovinu goriva i struja im je tek tad puštena...
Interaktivna morska karta koja preko satelita pokazuje lokaciju i položaje brodova u realnom vremenu zajedno sa brojevima registracije broda, pokazuje da brodovi čim prođu Otrantska vrata i uđu u Jadransko more, danima stoje bez odlaska u luke.
Fotografija gore koja se na njihovom sajtu ažurira svakih sat vremena pokazuje da brodovi sa zelenom bojom prenose hranu, brodovi sa crvenom prenose gorivo a roze tačkice su luke u kojima bi trebali biti usidreni.
Oni nisu usidreni jer industrija treba da je u zastoju, transport treba da je u zastoju kako bi paprene cene plaćali mi.
U Hrvatskoj se od juče toči najskuplje gorivo u istoriji, dok desetine tankera u Jadranskom moru troši hiljade litara dizela na prazno...
Ali, istorija nas uvek nečemu nauči.
Inflacija je ništa drugo već nametnut porez koji moraju da plaćaju svi podjednako, želeli to ili ne..."
Napišite svoj komentar!