Siniša se prisjeća julske noći u Ljubinju. Iako je bio na slobodnom danu, dobio je poziv oko ponoći, da se odmah javi na posao. Saopšteno mu je da lice naoružano bombom i nožem prijeti drugima. Znao je da je riječ o osobi kojoj nije prvi put da oružjem nasrće na druge, pa i na policiju.
- Rekao je da će baciti bombu, nosio je ručnu bombu i nož za pojasom. Ja sam ga zapričavao i uspio d ga iznenadi. Istrgao sam mu nož i bombu i uspio da ga savladam. Pozvao sam zatim svoje kolege koje su ga privele u policijsku stanicu - priča Bukvić.
Nije ovo bila prva ovako opasna i izazovna situacija u kojoj se našao radeći svoj posao. Sve je to, kaže, dio službe jer policajac mora biti spreman i da životom zaštiti druge.
- Policajac prvenstveno mora da voli svoj posao, da ga radi iz srca i iz duše i treba da pomaže ljudima u nevolji - dodaje Bukvić.
Nije ovo prvo priznanje koje je dobio. I ranije je pohvaljivan za rad u službi, ali i za zasluge tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata.
- Drago mi je što je moj rad prepoznat i što me je komandir predložio za ovu nagradu - kaže Bukvić.
Priznanja i pohvale svakom gode, ali u policijskom poslu vjerovatno ih je mnogo teže zaslužiti nego u nekom drugom, manje opasnom zanimanju. Siniša Bukvić je to i dokazao.
Napišite svoj komentar!