Skupština grada Trebinja usvojila je danas izvještaj o radu Agrarnog fonda Grada Trebinja za prošlu godinu.
Kako je istakao Veselin Dutina, direktor ovog fonda, uprkos pandemiji virusa korona, Agrarni fond Grada Trebinja i u 2020. godini nastavio je sa aktivnostima na stvaranju povoljnijih uslova za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, kroz programe podrške individualnim poljoprivrednim proizvođačima i ugroženom stanovništvu, povećanju obrađenih površina, otkupa i prodaje poljoprivrednih proizvoda na području grada.
„Prihodi Agrarnog fonda u prošloj godini iznose milion 247 hiljada 185 KM, rashodi su bili milion 245 374 KM, nešto su manji od planiranog zbog pandemije virusa korona. Prihodi od obavljanja djelatnosti bili su planirani na 300 000 KM, a realizovani su sa 368 061 KM, dok je za 18 odsto smanjeno povlačenje sredstava iz gradskog budžeta, čime smo pokazali odgovornost i pomogli funkcionisanju grada u otežanim uslovima usljed pandemije kovida 19“, rekao je Dutina.
U poljoprivredu je iz budžeta, kroz programe direktne podrške, dodaje Dutina, izdvojeno 238 hiljada 870 KM, a koji su kroz nabavku robe, otkupne stanice i objekte Hercegovačke kuće realizovani sa 287 hiljada 358 KM.
„U prošloj godini ukupno je podržano 1.027 poljoprivrednih proizvođača i korisnika, od čega 297 putem javnih poziva dok je putem četiri vanredne podrške, u skladu sa preporukama gradskog Štaba za vanredne situacije i Vlade RS, podržano 730 poljoprivrednih proizvođača i ostalih građana. Dosta pažnje posvetili smo i plasmanu proizvoda, kroz otkupne stanice i objekte Hercegovačke kuće, ukupno smo plasirali više od 600 različitih proizvoda od 118 naših kooperanata, otkupili smo 33 tone voća i povrća, koji su plasirani na tržište, od čega smo imali prihod od 314 723 KM, bez PDV-a“, precizirao je Dutina.
On je najavio da će 9. juna u Istočnom Novom Sarajevu biti otvoren treći objekat Hercegovačke kuće, kao plod saradnje gradskih uprava.
„Nabavljen je inventar, koji je već monitran, sve je spremno za skoro otvaranje ovog objekta“, rekao je Dutina.
Podsjetio je da je Agrarni fond grada Trebinja prvi u BiH uspio da izvozi med na evropsko tržište, kada je prošle godine 500 kg meda izvezeno u Stokholm, najavivši da će se ova aktivnost nastaviti.
Pored ostalog, direktor Agrarnog fonda je podsjetio da je prošle godine ulagano i u poljoprivredno dobro u Petrovom polju, na površini od 27 hektara, na kojem je proizvedeno 105 tona povrća, koje je plasirano na tržište, a dio je dat socijalnoi ugroženom stanovništvu.
„U Gomiljanima je u saradnji sa mjesnim zajednicama, pokrenut i projekat gradskih bašti, tri hektara data su na privremeno korištenje za 26 porodica koji nisu imali svoju zemlju, kako bi obezbijedili osnovne životne namirnice. Prvi smo u RS i regionu prvog oktobra prošle godine otvorili prvu prodavnicu za najstariju populaciju, pri čemu je podijeljeno 908 kartica „Penzioner plus“ za kupovinu 70-tak proizvoda sa popustom od 25 do 50 odsto“, naveo je Dutina, dodavši da je Agrani fond tokom prošle godine učestvovalo na 10 značajnih projaketa, u kojem su bili nosioci ili saradnici projekata.
Odbornici opozicije pozdravili su programe pomoći za razvoj poljoprivredne proizvodnje, ali su, pored ostalog, naveli da postoji sumnja u javnosti da se određene aktivnosti Agrarnog fonda politički zloupotrebljavaju.
Predsjednik kluba odbornika SNSD-a Luka Petrović pohvalio je rad Agrarnog fonda, obrazloživši da je ovaj fond imao dosta akivnosti na pomoći poljoprivrednim proizvođačima i promociji poljoprivrede kao strateške grane razvoja Grada Trebinja.
„U kritikama treba biti argumentovan, ne treba praviti ružnu sliku o radu Agrarnog fonda. Budžet za poljoprivredu je u 2016. godini bio do 150 hiljada KM, u prošloj je iznosio milion 245 hiljada KM, ostvareni su brojni programi, aktivnosti, sve je u trendu rasta, što je za pohvalu“, rekao je Petrović.
On smatra da Agrarni fond treba da bude prisutniji u mjesnim zajednicama, naročito u ruralnim, kako bi se svima predstavile aktivnosti fonda i mogućnosti pomoći za poljopriredne proizvođače.
„Treba raditi na digitalizaciji upravljanja gradskog zemljišta i sačiniti kompletnu strukturu raspoloživog zemljišta za poljoprivredu, to je jedan od važnijih zadataka, da se zemljište privede namjeni. Primjetan je nedostatak sekundarne mreže vodovodnog sistema, to je sveobuhvatan posao, od 2017. godine počela je realizacija sistema za navodnjavanje, što je izuzetno značajno, taj proces se nastavlja, jer je oko 80 odsto poljoprivrednih površina u našem gradu moguće navodnjavati“, kazao je Petrović.
Reagujući na opaske opozicionih odbornika o svrsishodnosti postojanja Agrarnog fonda Grada Trebinja, odbornik SNSD-a Dragoslav Banjak je naveo da ovaj fond brojnim aktivnostima opravdava svoje postojanje.
„Navešću samo podatak da je 2016. godine u Trebinju bilo 386 a u prošloj godini 773 registrovana poljoprivrdna gazdinstva, dvostruko više je naših sugrađana odlučilo da se na organizovan način bavi poljoprivredom, što, pored ostalog, nedosmisleno dokazuje da Agrarni fond ima svoj puni smisao“, istakao je Banjak.
Napišite svoj komentar!