Tragedija u Laktašima "protresla" je širu javnost. Vrijeme je da razmislimo ko smo i gdje smo i da potegnemo ručnu prije nego što svojim ponašanjem bilo kome donesemo nelagodu, bol, tugu ili...još i više. Tračevi, ogovaranja "guranje nosa" u tuđe živote , ismijavanje drugih...postali su pasija mnogima. Zašto?
Zato što su ti i takvi potpuno prazni i u svojim životima nemaju baš ništa nego to- da se bave tuđim. To nekad "ispadne" iz kontrole i posljedice su nesagledive. Društvene mreže poligon su za "istresanje" frustracija" brojnih "bolesnika". I sve to- bez sankcija.
"Pumpadžija" iz Laktaša miran san ne može da ima, izuzev ako je potpuni bezdušnik i bezbožnik...O ovoj temi pisao je i Dean Savičić. Tekst prenosimo u cjelosti.
"Svratiš na pumpu da natankaš rezervoar za 30 KM, na vratima ugledaš oglas za posao i odlučiš da pokušaš...
Vapaj za radnom snagom u Republici Srpskoj odrazio se i na benzinske pumpe, radnika je sve manje.
Gorivo je nikad skuplje pa 30 KM danas protjeraš kroz auspuh i da ne osetiš.
Ono standardno "toči za cvaju" danas te može odvesti samo do sledeće pumpe.
To je znao i Mladen Dulić, mladić koji je baš tu pokušao da pošteno zaradi koji dinar.
To je "Gligić" pumpa iz Laktaša, još jedna u nizu koja je primorana da radnika traži preko raznih oglasa.
Na jednom od njih koji je još uvek otvoren, uz broj telefona stoji da se traži momak do 30 godina starosti, a takav je bio i Mladen, imao je samo 22.
Dakle, oni traže mladog momka, spremnog da uči, dinamičnog i kako se ovakvi oglasi uglavnom završavaju:
"Mi vam pružamo mogućnost napredovanja."
Jedan od onih koji na ovoj pumpi nije napredovao ni za 20 godina je radnik ove pumpe, Veljko Trišić zvani Žule.
On je nakon dve decenije noćnih smena konačno dočekao da malo glumi šefa.
Mladen je prijavu za posao shvatio vrlo ozbiljno ali je neozbiljni Veljko uzeo telefon i počeo da ga snima, postavljajući mu pitanja sa ciljem ponižavanja i ismijavanja ovog mladića.
Jer eto, konačno je i on dočekao svojih 5 minuta da nekom bude šef.
"Ovde moraš napisati koji si pol, muški ili ženski.
Napiši jesi li spavao noću na poslu, i jesi li imao deku, jesi li se pokrivao.
To je naš upitnik, napiši jedeš li obične ćevape ili sa duplom lepinjom, ako ćevape ne jedeš onda ovde ne možeš raditi i ostaješ bez hrane.
Ja ćevape jedem evo 20 godina."
Mladen je ostao nem na ove provokacije, na kraju je izvadio 30 KM, platio svojih 8 litara goriva i napustio pumpu.
Ono što nije znao je, da je snimljen, da će biti pušten u eter i punih godinu dana biti ismijavan samo zbog toga što je tražio posao.
Bledi i nemi juče su se probudili svi oni koji su mu se ismijavali, toliki pritisak Mladen nije izdržao a izlaz je video u konopcu oko vrata.
Tek zakoračio u život, zakoračio i zauvek iskoračio iz njega.
Juče je preminuo a njegova smrt je u direktnoj vezi sa činjenicom da je duže vreme bio izložen nasilju u internet prostoru, komentarima mržnje, seksizmu, koji nisu prestali ni na dan kada je preminuo.
Ipak, ovde nije samo kriv Veljko Trišić koji je video snimio, to je jedna lančana reakcija i sunovrat celog društva, svih onih koji su video lajkovali, komentarisali i delili ga.
Na platformi Tik-Tok gde sve treba biti što kraće i što gluplje, video je postao viralan kada ga je postavio Dražen Kudra, koji će ga tek juče obrisati.
Za maltretiranje koje se nekad događalo u školskom dvorištu ili na radnom mestu, znali su samo školski drugovi i par radnih kolega.
Sada se to sve događa na internetu 24 sata dnevno a tu je i ogromna publika.
Mnogo više ljudi to sada može da vidi, a publika je potpuno nepoznata.
Nikad ne znaš ko je sve vidio napad, i to je ono što ovu vrstu maltretiranja čini još gorom.
Možda ovo ne bi trebao da napišem, ali video je toliko potresan da prosto moram, dok nekom ne odleti glava zbog neovlašćenog snimanja i postavljanja na društvene mreže, neće se ništa promeniti.
A glave već lete, nažalost samo one nevine.
Društvene mreže postale su poligon za ovakve i slične stvari.
Sada svako može da slika, snima, objavljuje, piše bilo šta bez sankcija, kazne, odgovornosti.
Samo u mesec dana ostali smo bez Gorana Karanovića iz Prnjavora i juče bez Mladena.
Goran je spasao živote stotina pasa a mi nismo uspeli jedan jedini, njegov.
Mladen je bio iskreno i neiskvareno ljudsko biće koje je samo želelo svoj zračak sunca pod ovim nebom.
Nije ga našlo i to zašto...
Zato što je neko odlučio da leči svoju dosadu, frustracije ili šta već igrajući se sa dečkom koji je pošteno želeo da zaradi koru hljeba.
Nije krao, nije varao, nije se lažno predstavljao, nije hteo da učini bilo šta što je načasno, hteo je samo da dobije posao i zaradi platu.
Mladen i Goran zajedno su imali 42 godine.
To je strašan gubitak, nenadoknadiv.
Dve godine više ima Veljko Trišić, i kako ovo može uraditi čovek koji takođe ima dvoje dece.
Mladenu su dušu uzeli oni koji je nisu ni imali.
Ljudi sa potpunim odsustvom ljudske emocije koji su u stvari tempirane bombe.
Dodirnuli smo dno i duboko se valjamo u mulju.
Spremni smo na sve zarad nekih svojih bolesnih poriva i potreba, sve za lajk.
Da se Veljko ne šiša u frizerskom salonu "Biljana Srdić Trišić" u Laktašima koji drži njegova supruga, svima je jasno.
Najmanje što javnost može uraditi je bojkotovati "Gligić" pumpu i pomenuti frizerski salon, jer i Mladenovi roditelji danas čupaju kosu s glave.
Ovaj slučaj je upozorenje svima.
Niko od nas ne zna ko je sledeći monstrum sa pumpe i čije dete je sledeći Mladen Dulić.
Nadležne institucije moraju reagovati zbog ovog ubistva s predumišljajem jer...
Mladen nije došao pumpu da opljačka, samo je tražio posao..."
Napišite svoj komentar!