Našoj redakciji javili su se radnici Rudnika i Termoelektrane Gacko. Žele da ostanu anonimni da ne bi, kažu, imali dodatne probleme na poslu, ali takođe hoće da javnost zna za najnovija dešavanja u ovom preduzeću.
Nakon najave sindikalaca da će se stupiti u štrajk jer regres nije isplaćen u drugom kvartalu sada su udruženim “snagama“ na scenu stupili sindikalci na čelu sa Željkom Tepavčevićem, neki članovi Uprave preduzeća, rukovodioci i šefovi i svi zajedno pokušavaju da primoraju radnike da potpišu da će štrajkovati zbog pomenutog regresa.
Presedan u dosadašnjem poslovanju. Dakle, rukovodni radnici hoće da se štrajkuje umjesto da brinu kako da ovog velikog gubitaša u sistemu Eelektroprivrede Srpske „podignu na noge“.
Sada je još jasnije kako je ovo zavisno preduzeće i došlo u nezavidnu situaciju i zašto nema ni naznaka da bi poslovanje moglo da krene uzlaznom putanjom.
Primjer Rudnika i TE Gacko slijede i u Termoelektrani Ugljevik, takođe gubitašu, gdje, kaže naš izvor, po istom secnariju „udruženim snagama“ sindikata i rukovodnih radnika preduzeća, a sve pod dirigentskom palicom Željka Tepavčevića žele da organizuju štrajk zbog – regresa.
U vremenu kada prosječna plata u Srpskoj iznosi 950 maraka, prosječna plata u Rudniku i Termoelektrani Gacko dostigla je 1400 maraka!
I dok su mnogi ostali bez posla, a mnogi nisu ni dobili šansu da rade i obezbijede egzistenciju u Termoelektrani se „diže buna“ zbog regresa i to zato što nije isplaćen kada neki smatraju da treba.
U sklopu mjera koje je Elektroprivreda Republike Srpske propisala tokom pandemije jasno stoji da ERS namjerava da isplati regres, samo želi da, zbog negativnog uticaja pandemije na poslovanje preduzeća, isplatu prebaci za treći ili četvrti kvartal uzimajući u obzir i činjenicu da je u drugom kvartalu većina radnika uglavnom bila pošteđena od dolaska na posao.
Očigledno je da su se neki mnogo „osilili“ i da gledaju samo kako da napune sopstvene džepove, ne mareći za bilo šta i bilo koga oko sebe.
I dok su u nekom ranijem periodu bili aktuelni računi već čuvenog profesora Papovića kojima su mnogi, među njima i Tepavčević, obezbjeđivali prilične novčane iznose i tako nanosili štetu preduzeću u kome rade radnička prava nisu bila toliko interesantna.
Ta „slavina“ za sada je zatvorena, pa se traže bilo kakvi načini da se nađu još neki izvori prihoda. Tu i regres dobro dođe.
Pri tom o platama tih koji pokreću priču o štrajku zbog regresa mnogi mogu samo da sanjaju, kao što mnogi radnici i o regresu mogu samo sniti, jer im je to i dalje isključivo misaona imenica i nešto o čemu i ne razmišljaju pošto to ne mogu da ostvare.
Zato ima onih koji se bahato ponašaju, bave se nezakonitim radnjama, donose štetu preduzećima u kojima su se dobro situirali i još organizuju štrajkove protiv tih istih preduzeća koja su im omogućila komforan i lagodan život.
Takve bi trebalo sankcionisati, a pravim i požrtvovanim radnicima svakako omogućiti sva zakonom zagarantovana prava. Pa, i taj regres zbog koga najviše stresa, čini se, imaju oni koji bi u svakom pogledu trebali da- ćute.
Na potezu su nadležni u Elektroprivredi Srpske.
Napišite svoj komentar!