Danas je Velika subota, drugi dan velike žalosti i posljednji dan Velikog posta. Prema vjerovanju, Isus Hrist ju je proveo u Adu, podzemlju, pa se obelježava u tišini i molitvi.
Velika subota je hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je strasne sedmice i uvod u uskršnje praznike.
Pravoslavna crkva veruje da je Isus Hrist toga dan u grobu bio samo telom, a da je duhom bio u Adu, odnosno da je u isto vreme bio na prestolu sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
Na taj dan je Isus pokazao da je došao kraj starom veku, koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
Običaji na Veliku subotu
Velika subota je dan uoči Uskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Priprema se hrana, ukrašava dom, a u nekim delovima Srbije se i farbaju jaja.
U Homolju mese kolač – vaskršnjak – ukrašen bosiljkom. U jugoistočnom Banatu prave se kolačići koji se posle bdenja nose na groblje. Običaj je da se grob prelije vinom i okadi.
Na veliku subotu se obustavljaju poslovi u polju, a žene se uzdržavaju od ručnog rada. Veruje se i da bi na Veliku subotu trebalo da se učini neko dobro ili milosrdno delo da bi "nekome krenulo". Iz tog razloga je u nekim krajevima zovi i "zavalita subota".
Kada je ovaj dan u pitanju, mnogi pravoslavci su u nedoumici da li se na Veliku subotu posti ili ne.
Iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, sveštenici kažu da na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.
Na Veliku subotu nije dobro ići u lov i ribolov, čak se zabranjuje i klanje stoke i živine.
Napišite svoj komentar!