Zatvor.jpg

Kazneno-popravni zavodi u Banjaluci, Foči i Istočnom Sarajevu nikad nisu bile prazniji kao u posljednje tri godine, što pokazuje da je borba protiv kriminala i korupcije u Republici Srpskoj samo deklarativna.

Prema evidenciji Ministarstva pravde RS, popunjenost KPZ-a Foča je 47 odsto, KPZ-a Banjaluka 30,5 odsto, a KPZ-a Istočnom Sarajevo jedva nešto preko 24 odsto.
„Najveća procentualna popunjenost zatvorenika u odnosu na smještajne kapacitete u proteklih pet godina zabilježena je u 2018. godini, dok se podaci za protekle tri godine značajno ne razlikuju. U decembru 2018. godine, popunjenost u KPZ Banjaluka iznosila je 60,7 odsto, u KPZ Foča 85,9 odsto, a u KPZ Istočno Sarajevu 40,7 odsto“, navodi se u odgovoru Ministarstva pravde RS na pitanja.

Kada je u pitanju proteklih pet godina podaci pokazuju da se popunjenost u KPZ Foča sa više od 85 odsto na kraju 2018. godine smanjila na 52 odsto na kraju prošle godine i na 47 odsto na kraju septembra ove godine.

KPZ Banjaluka na kraju 2018. godine bio je popunjen 60 odsto i od tada je popunjenost smanjivana da bi trenutno iznosila 30,5 odsto, a u KPZ Istočno Sarajevo je sa 40,7 odsto na kraju 2018. godine smanjena na 24 odsto, a najmanja je bila na kraju prošle godine – svega 19,47 odsto.

Na pitanje šta je doprinijelo smanjenju broja osuđenih lica u KPZ u Srpskoj iz ministarstva pravde kažu da ministarstvo ne izriče presude niti izdaje uputne akte za izdržavanje pravosnažnih zatvorskih kazni.

„To rade sudovi i sudije koji su samostalni i nezavisni u svom radu, pa predlažemo da im se obratite za komentar u vezi podataka o izricanju kazni i uputnim aktima. Podsjećamo da na osnovu Zakona o izvršenju krivičnih i prekršajnih sankcija, upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora vrši osnovni sud na čijem području osuđeni ima prebivalište, odnosno boravište, u vrijeme kada je odluka kojom je izrečena kazna postala pravosnažna“, navodi se u odgovoru resornog ministarstva.

Iz nekoliko osnovnih sudova od kojih smo tražili komentar dobili smo jedinstven odgovor da stručni saradnici za izvršenje krivičnih sankcija po sudovima u tzv. IKS odjeljenjima ažurno rade svoj posao.

„Po primitku pravosnažnih presuda, službenici u IKS odjeljenjima ažurno rade svoj posao i šalju uputne akte. Nepopunjenost KPZ-a može biti samo rezultat nepravosnažnih osuđujućih presuda, a nikako nerad ili neažurnost IKS odjeljenja u osnovnim sudovima“, kažu naši sagovornici iz osnovnih sudova.

I presuđeni kriminalci na slobodi

Novinar Nikola Morača koji godinama prati crnu hroniku kaže da ima primjera da oni koji su trebali biti u zatvorima čine teška krivična djela širom Srpske i BiH i da smanjenje broja osuđenika u zatvorima sigurno nije rezultat smanjenja stope kriminala.

„Očigledno je sistem i u tom dijelu negdje ozbiljno zaštekao. Da li su to pogodnosti koje omogućavaju osuđenicima da odlažu odlazak na izdržavanje kazne ili je u pozadini korupcija, ali sigurno nije smanjena stopa kriminala“, kaže Morača.

Iako je u međuvremenu rapidno smanjen broj osuđenika koji u njima borave, interesantno je da su budžeti tri pomenuta KPZ-a povećani za skoro 30 odsto u odnosu na 2018. godinu,

Budžet KPZ Foča 2018. godine kada je popunjenost bila 85 odsto bio je 7.552.000 KM, a ove godine je 10.261.000, iako je popunjenost 47 odsto.

Isto je i sa KPZ Banjaluka čiji budžet je 2018. godine pri popunjenosti kapaciteta od 60 odsto iznosio 7.505.000 KM, a ove godine na popunjenost od 30 odsto budžet je 10.261.000 KM.

Budžet KPZ Istočno Sarajevo 2018. godine bio je 3.862.000, a popunjenost je iznosila 40 odsto, dok je ove godine popunjenost 24 odsto, a budžet je veći za milion i po maraka i iznosi 5.302.000 KM.

„Ti podaci izazivaju priličnu zabunu, ali treba uzeti u obzir da su u međuvremenu povećane plate zaposlenih u kazneno-popravnim ustanovama, pa su zbog toga uvećani budžetu. Pored toga, u međuvremenu je i inflacija odradila svoje i sve je skuplje, pa je i to odgovor zašto su budžeti veći“, objašnjava naš sagovornik odlično upućen u izvršenje krivičnih sankcija u RS.