BRISEL/ TREBINJE │ U okviru okupljanja mreže „Tera Madre Balkan“, u zgradi Evropskog parlamenta u Briselu, predstavljeni su i proizvodi sa juga Hercegovine.


U evropskoj prestonici degustirani su hercegovački med, suva jagnjetina, kolač od smokava, sir iz mijeha…
Ukusi Hercegovine pobrali su pohvale i interesovanje degustatora, ali je još dug put da autentični domaći proizvodi budu zaštićeni i plasirani na pravi način.
„Pitali su gdje se ovo može kupiti u Briselu, i može li se naručiti onlajn, što pokazuje disparitet šta mi možemo i šta oni žele da imaju“, kaže Gordana Radovanović iz konvivijuma „Slou fud Trebinje-Hercegovina“.
Na ovaj način razvija se takozvana „diplomatija hranom“ – jer je odavno poznato da se i najsloženiji razgovori lakše vode uz tanjir.
„Predstavnici proizvođača koji su došli, daju nam ideje kako da radimo zajedno, kako da poboljšamo izvozne kapacitete ovih proizvođača, da bi bili i na evropskom tržištu, i da bi ovdje u Briselu i u svim zemljama Evropske unije mogli da uživamo u ovim proizvodima“, rekla je direktorka za Balkan pri Evropskoj komisiji Genoveva Ruiz Kalavera.
U Srpskoj je samo romanijski kajmak stekao oznaku geografskog porijekla. „Slou fud“ udruženja uspjela su da u katalog ukusa evropske „slou fud“ zajednice uvrste i sir iz mijeha, grah poljak, hercegovački med, paradajz jabučar i neke stočne pasmine.
Koristi od zaštite i promocije autohtone hrane su višestruke.
Slavica Samardžić, članica konvivijuma „Slou fud Trebinje Hercegovina“, ističe da proizvođač time dobija olakšan i siguran plasman, a zemlja, na neki način, postaje prepoznatljiva po tome.
Jedan od osnovnih zadataka ovakvih udruženja jeste očuvanje i predstavljanje biodiverziteta i lokalnih specijaliteta, onako kako su pripremani generacijama unazad.
Ne nastave li i mlađe generacije tradiciju, neki ukusi biće nepovratno izgubljeni, a time i dio našeg kulturnog nasljeđa.
RTRS